Kad dođeš, prijatelju, u Hercegovinu

“Kad dođeš, prijatelju, u Hercegovinu, sve što ti oko vidi to nekad sivi kamen bijaše, sve smo ovo svojim rukama podigli za sebe sama i svoju dicu, da se više ne rasipaju po cilomu svitu ka’ dica od raka. Popij prijatelju našega vina, izij i sira i pršuta. Ništa ne tražimo od tebe, nego samo kad se vratiš odakle si došao reci da mi nismo k’o što oni misle. Pričaj im kakve su naše mirisne konobe i naše praske i nar i limun žut i Neretva čista, a ponavr’ svega pričaj im kakvi smo k’o ljudi. Ako iz Bosne dolaziš, prijatelju našijem poruči da i’ mi nikada ostaviti nećemo jer bez njih i bez nas, niti ima Bosne, niti ima Hercegovine.”

Ulomak iz monodrame Josipa Pejakovića “Kako, bolan, nema Bosne?”

Previous post
Što nam je poručio papa Franjo iz Sarajeva
Next post
Vjerski ekstremizam svugdje je isti

Nema komentara

Komentiraj

Back
SHARE

Kad dođeš, prijatelju, u Hercegovinu

%d blogeri kao ovaj: