Kad dođeš, prijatelju, u Hercegovinu, sve što ti oko vidi to nekad sivi kamen bijaše, sve smo ovo svojim rukama podigli za sebe sama i svoju dicu, da se više ne rasipaju po cilomu svitu ka’ dica od raka.

Popij prijatelju našega vina, izij i sira i pršuta. Ništa ne tražimo od tebe, nego samo kad se vratiš odakle si došao reci da mi nismo k’o što oni misle. Pričaj im kakve su naše mirisne konobe i naše praske i nar i limun žut i Neretva čista, a ponavr’ svega pričaj im kakvi smo k’o ljudi. Ako iz Bosne dolaziš, prijatelju našijem poruči da i’ mi nikada ostaviti nećemo jer bez njih i bez nas, niti ima Bosne, niti ima Hercegovine.

Ulomak iz monodrame Josipa Pejakovića “Kako, bolan, nema Bosne?”

Ivan Dodig
Hercegovac. Diplomirani turizmolog. Piše. Bavi se novim medijima, putuje. Voli konstruktivan dijalog. Od 2006. godine na Wordpressu.

Što nam je poručio papa Franjo iz Sarajeva

Previous article

Družili smo se s Bukom u Čapljini

Next article

You may also like

Comments

Komentiraj

More in Otkrivenje